Nisi baksuz - samo ti treba novi ugao gledanja

Ako ste imali naporan dan na poslu, neku nezgodu, neprijatnost na ulici ... umesto da mislite kako vam ništa ne ide od ruke, postavite sebi pitanje – šta je to što mogu naučiti iz ovog dana? Možda je to prilika da unapredite svoje organizacione veštine ili da poradite na postavljanju granica.

Veoma često, umesto da prihvatimo stvari kakve jesu, u skladu sa našim iskustvom, vaspitanjem, našim vrednostima i ograničavajućim uverenjima - krivimo sebe da nismo dovoljno dobri, da nemamo dovoljno znanja, snage, novca …

Sebe proglašavamo baksuzom, vadimo se na Marfijev zakon, žalimo se na sudbinu, mesto rođenja, roditelje … Činjenica je da je lakše prebaciti krivicu na nekoga umesto sesti i preispitati sebe, svoje ciljeve, vrednosti, ubeđenja. Lakše je pronaći izgovor nego poraditi na sebi.

Imam prijateljicu koja je pre par meseci prolazila kroz haos na poslu. Znate one dane kad samo želite da završite sve, a na kraju dana osećate kao da niste postigli ništa? Okrenete se oko sebe i gomile svega i svačega vas čekaju kao zli gremlini koji samo čekaju da skoče na Vas? Tako se i ona osećala. Bilo joj je lakše da za sve krivi “lošu sreću”, “zlu sudbinu” i govori kako joj ništa ne ide od ruke. Na momente je bila sigurna da jednostavno nije dovoljno dobra.

Jedne večeri, dok smo razgovarale, postavila sam joj jedno pitanje: “Šta bi mogla da naučiš iz svega ovoga?” Prvo me samo pogledala zbunjeno, a onda se zamislila. Ubrzo je shvatila da nije stvar u tome da nije dovoljno dobra – jednostavno je trebala bolje da organizuje svoje vreme i postavi neke granice. Počela je da zapisuje svoje obaveze, da daje sebi više prostora između sastanaka i da lakše kaže “ne” kad je pretrpana.

S vremenom počela je da se oseća bolje i shvatila je koliko je zapravo jaka i sposobna. Nije bilo lako, ali ta mala promena u načinu razmišljanja donela joj je više mira i samopouzdanja. Sad, kad god ima težak dan, podseti sebe na sve što je naučila – i ide dalje.

A opet, imam rođaku koja za sve krivi sudbinu. Sebe je postavila na mesto žrtve sudbine - za sve što joj ne ide u životu kriva je sudbina. Na žalost, zaista je imala težak život još kao dete. Naravno da to nije bila njena krivica, ali loši postupci nekih njenih bližnjih kreirali su njena uverenja da ništa od nje ne zavisi, da dobro i zlo potiče od sudbine i od toga “kakve su nam karte podeljene prilikom rođenja”.

Razlika između njih dve je da je jedna rešila da uzme svoj život i svoju “sudbinu” u svoje ruke, dok se druga prepustila “sudbini” i zoni komfora ne planirajući da išta promeni iako je taj “komfor” daleko od stvarnog komfora smatrajući da je nemoćna da išta promeni jer je već sve odlučeno odavno umesto nje.

Ako se prepoznaješ u nekoj od ovih priča - znaj: imaš samo jedan život, taj život je poklon, iskoristi ga na najbolji mogući način! Ne čekaj sutra, prekosutra, sledeću nedelju, mesec - i razmisli kako možeš da uzmeš svoj život u svoje ruke.

Ako ne znaš kako, zakaži svoju besplatnu sesiju i pokušaj da promeniš svoj život na bolje!